Često možemo čuti rečenice poput: ne trudi se dovoljno, ne čuje me, ne razume me, ne pomaže mi, ne prihvata me, nema strpljenja za mene, ne primećuje me, nikad me ne pohvali, ne pokazuje nikakvu zahvalnost, neće da razgovara, neće da prizna da postoji problem, nije tu za mene, ne saoseća sa mnom i tako dalje.
Nekad ljudi pitaju na terapiji da li oni preteruju, ili se možda nisu dovoljno potrudili, da li previše traže i očekuju. Sve navedeno su očekivanja koja svi mi imamo u većoj ili manjoj meri. I sasvim je u redu da znamo šta nam je potrebno. U redu je imati očekivanja. Problem često nastaje kada osoba počne da se ponaša kao da su drugi dužni da ispune njena očekivanja, a veći problem, čini mi se, je što se to traži od pogrešnih ljudi, od onih koji ne mogu ili nece da pruze ono sto je toj osobi potrebno. Na primer, potpuno je nerealno očekivati empatiju od emocionalno hladne osobe, ili očekivati otvoren razgovor o nekom problemu od osobe koja je sklona da probleme gura "pod tepih".
Često u odraslom dobu nesvesno biramo ljude koji podsećaju na naše roditelje/staratelje i kroz te nove odnose pokušavamo da promenimo prošlost, da nadoknadimo ono sto nam nedostaje. Ali, nažalost, upravo ti ljudi koji podsećaju na naše mame i tate ne mogu da zadovolje te emocionalne potrebe. Jer su slični. I zbog toga dolazi do ponavljanja iskustva iz prošlosti, čime osoba sebi potvrdjuje svoj obrazac.
Kod nekog je to uverenje da nije dovoljno dobar, da ne zaslužuje, da je težak i naporan drugima i slično. Kada pričam o ovome uvek mi se ista slika pojavi u glavi, slika hrčka koji trči u točku. Tako se i mi vrtimo u krug sve dok ne osvestimo šta radimo i zbog čega. Jedini način da se taj začarani krug prekine jeste da se izađe iz točka. Iako deluje primamljivo da prošlost možemo da promenimo, samo ako se ovog puta malo više potrudimo, slični izbori će dovesti do sličnih ishoda i ponovo ćemo povrediti sebe.
Očekujte, to je sasvim u redu, ali razmislite da li birate ljude koji odgovaraju vašim očekivanjima, ili ste možda i vi u svom točku i nadate se drugačijem ishodu.
Jelena Djurić,
psiholog i psihoterapeut
Opmerkingen